Чудни су путеви Вучићеви
Разум је одавно напустио политику у Србији. Када говоримо о разумевању политичког живота у нашој земљи, појмови из сфере религије су нам кориснији и од рационалних аргумената и од идеологије. Од ортодоксије европског пута Србије и Европске уније као „обећане земље“ и хиљадугодишњег рај(х)а, прошло је доста времена. У међувремену, наш политички простор је регресирао од идеолошког и квазирелигијског, у коме су се надметале конфесије европског пута и посрнуле Велике Србије, до мистичког и харизматског. Тако су разлике у конкретним политикама потпуно изгубиле на значају. Расправе о спољној политици, Косову, економији или образовању су резервисане за РТС који и даље неуспешно покушава да глуми одговорног друштвеног делатника. Уместо класичних политичких дебата, добили смо надметање мистика. Култови су заменили политичке странке и покрете. Протест „Косово је Србија“ 2008. године Шампион ове промене је наравно - председник Александар Вучић. Заокретом од 180 степени, одбацујући идеал Велике Ср...