Постови

Срби воле што је Вучић шеф мафије

Слика
Мило Ђукановић је Црном Гором владао 32 године. Буквално су сви, и опозициони и гласачи власти, све време знали чиме се Ђукановић бавио. То га није спречавало да побеђује на изборима и да веома дуго одржи базу тврдокорних присталица. Штавише, биће да су Црногорци гласали за Мила управо зато што јесте шеф мафије, а не упркос томе. Слична је ситуација и у Србији, али нешто мање драматична.   Дон Мило Једна од најпопуларнијих српских хип-хоп песама почиње стиховима:   „Хтео би сваки да има живот оваки Да буде криминалац, Порше, Кавасаки“.   Ови стихови нису далеко од истине. Ретки су они који никада нису пожелели да барем на дан буду Антонио Монтана, Вито Корлеоне или Тони Сопрано. Једноставно, неки народи се ложе на криминал више од других, а Срби су један од њих. Личности попут Аркана, Кристијана Голубовића, разних Земунаца, Кавчана, Шкаљараца и вођа навијача, увелико су етаблиране као запажен део наше популарне културе.   Признај - пожелео си да буд...

Донбас или Новорусија? - Преговарачки мач са две оштрице

Слика
  Дипломатског решења сукоба у Украјини неће бити. Максималистички захтеви Украјине и њених европских савезника, неозбиљност и незаинтересованост Сједињених Држава, али и релативна нефлексибилност руске позиције то онемогућују. Ипак, од три стране, Москва је показала највише спремности на компромис, макар на речима. За сада, и поред тога што је на референдуму из 2022. године Русија припојила четири области (Луганска, Доњецка, Запорошка и Херсонска) у њиховој целини, руски преговарачи инсистирају на повлачењу украјинских јединица из Донбаса, односно само из Доњецке и Луганске области. Ако узмемо у обзир руски устав, као и формалистички менталитет Кремља, поставља се питање колико су руски захтеви искрени? Члан 4 става 3 Устава Руске Федерације предвиђа целовитост и неповредивост територије, док члан 67, став 2.1, који је додат 2020. године, експлицитно забрањује отуђење или позивање на отуђење дела територије. Ниједна институција нема право да се одрекне дела руске територије....

Чудни су путеви Вучићеви

Слика
Разум је одавно напустио политику у Србији. Када говоримо о разумевању политичког живота у нашој земљи, појмови из сфере религије су нам кориснији и од рационалних аргумената и од идеологије. Од ортодоксије европског пута Србије и Европске уније као „обећане земље“ и хиљадугодишњег рај(х)а, прошло је доста времена. У међувремену, наш политички простор је регресирао од идеолошког и квазирелигијског, у коме су се надметале конфесије европског пута и посрнуле Велике Србије, до мистичког и харизматског. Тако су разлике у конкретним политикама потпуно изгубиле на значају. Расправе о спољној политици, Косову, економији или образовању су резервисане за РТС који и даље неуспешно покушава да глуми одговорног друштвеног делатника. Уместо класичних политичких дебата, добили смо надметање мистика. Култови су заменили политичке странке и покрете. Протест „Косово је Србија“ 2008. године Шампион ове промене је наравно - председник Александар Вучић. Заокретом од 180 степени, одбацујући идеал Велике Ср...